Manastir Ostrog

Ostrog je najveće hodočasničko mesto u Crnoj Gori gde dolaze vernici iz svih krajeva sveta, naročito leti u vreme održavanja tradicionalnih sabora.

Predstavlja pravo čudo prirodne lepote.

Druga, donja crkva, u gornjem manastiru posvećena je Vavedenju Bogorodice. Sv. Vasilije je umro 29. aprila 1671.godine. Predanje kaže da se tadašnjem igumanu manastira često javljao u snu, naređujući mu da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. To se ponovilo dva puta, jer Iguman svom snu nije pridavao važnost. Tek treći put Iguman odluči da ispriča svoj san bratiji, koji se dogovoriše da odu pod Ostrog. Kada su otvorili grob sv. Vasilija, nasli su telo potpuno neoštećeno, žuto kao vosak i svo je mirisalo na bosiljak.

To je, dakle , bio pravi dokaz da je Vasilije Ostroški zaista svetac. Njegove mošti su smestili u Ćivot gde i danas počivaju. Na mestu gde je izdahnuo iznikla je vinova loza, iz kamena, gde i danas rađa slatke plodove, iako nema ni prirodnih ni klimatskih pogodnih uslova za rast. Pri dolasku u manastir prvo se obilaze mošti Sv. Vasilija koje se nalaze u crkvici Vavedenja Bogorodice. Nakon obilaska moštiju, stepenicama se penje do crkve Krsta. U njoj se nalaze ruke mučenika Stanka, koji je bio čoban, a ruke su mu, po predanju, odsečene jer je javno Turcima priznao da je hrisćanin. One se mogu videti otkrivene ali se nalaze se ispod stakla. Levo od ruka nalaze se okovi, koje je po legendi jedan covek ostavio u manastiru nakon sto je ozdravio prenoćivši ispod svetiteljevih mošti. Bolovao je od umne bolesti, pa su mu trebali okovi kako bi u miru stigao do Ostroga. Zatim je tu izlečen, a okovi su ostali da podsećaju poklonike na čudo koje se desilo u Ostrogu.

Pored okova, ovde se nalazi i granata, koja je u februaru 1942.g, za vreme bombardovanja manastira, iz nemackog topa udarila u kameni zid iznad Gornjeg manastira, razbila vrata na crkvi Časnog Krsta. Ali začudo, tom prilikom nije eksplodirala. Granata se od pada razbila na dva dela, upaljac je pao na jednu, a barutno punjenje na drugu stranu crkvenog kamenog poda. Stručnim ispitivanjem kasnije je  utvrđeno da  je granata bila ispravna i kao takva trebala je da eksplodira. Veruje se da Svetitelj to nije dopustio, jer bi time bila naneta velika šteta svetoj crkvi i njenim isposnicima. Preko puta crkvice Časnoga Krsta nalazi se sveta loza, koja je iznikla na mestu gdje je sveti Vasilije izdahnuo, a vjeruje se da i ona ima isceliteljske moći. Sa tog balkona se pruza predivan pogled na okolni ambijent i na mali ograđeni deo ispod manastira gde se nalazio grob sv. Vasilija. Na izlasku s desne strane se nalazi česma sa svetom vodicom za koju se smatra da poseduje lekovita svojstva.

Svetog Vasilija poštuju čak i bezbožnici. Praznikom i radnim danom, iz bliza i iz daleka, ka Svetitelju hrle poklonici. Crkvica u kojoj leze njegove mošti ispunjena je prijatnim mirisom koji zadivljuje svakog poklonika. Izmedu Gornjeg i Donjeg manastira je šuma kroz koju vodi asfaltni put dug 5 km, a poprečni put za pešake je mnogo kraći i može se preći za 20 - 25 minuta. Konaci pri manastiru mogu da prime i po 300 ljudi. Poklonička putovanja su zapocela još za zemaljskog života sv. Vasilija i ne prestaju sve do danas. Na dan sv. Vasilija i Uspenja Presvete Bogorodice, okupi se i po 20.000 pobožnih poklonika. Oni koji nisu u mogucnosti da dovedu svoje bolesnike ćivotu Svetitelja, donose njihovu odeću i ostavljaju je pod ćivot da tu prenoći bar jednu noć. O tim mnogim isceljenjima svedoce zapisi u manastirskim knjigama i jos više neizbrisivi zapisi u srcima vernih. Mnoga od tih čuda sv. Vasilija narod prepričava i kazuje širom naše zemlje. Manastir Ostrog ne možemo smatrati samo sakralnim objektom vec je to i kulturno - istorijski spomenik. On svedoči o vremenu prošlom, sadašnjem i budućem, svedoči o jednom verovanju, o kulturi, tradiciji naroda koji vekovima živi na ovom prostoru.