Lord Bajron je napisao: " U trenutku postanka planete, najlepše spajanje zemlje i mora dogodilo se na Crnogorskoj obali... "

Locirana u Južnoj Evropi (Mediteranska regija), Republika Crna Gora pokriva 13.812 kvadratnih kilometara sa populacijom od 662.000 stanovnika. Glavni grad Crne Gore je Podgorica, a njena prestonica je Cetinje. Saobraćajne veze: Podgorica i Tivat -međunarodni aerodromi, luke Kotor i Bar, feribot Bar-Bari i Bar-Ankona, pruga Beograd-Bar i Jadranska magistrala. Dužina obale je 299 kilometara, sa 117 plaža, 73 kilometara dužine. Klima je mediteranska. Prosečna dnevna temperatura u toku leta je 24.4C. Maksimalna temperatura mora je 27.1C. Prosečan broj sunčanih dana je 240. Sezona kupanja traje 180 dana. Boja mora je tamno plava a transparentnost mora 38-56 metara.

Iako mala po teritoriji, Crna Gora obiluje prirodnim lepotama, istorijskim spomenicima i sunčanim vremenom skoro cele godine. To je zemlja puna kontrasta. Na razdaljini od samo 100 kilometara nalaze se tri različita prirodna okruženja: primorska regija, kraški predeo i regija visokih planina.

Primorska regija

Primorska regija se prostire od Krivošija na severu do Ade Sv. Nikola na jugu. Dugo toplo leto, blaga kratka zima odlikuje ovu regiju u kojoj prosečna temperatura vazduha iznosi oko 18^oC . Najpeskovitije i najkvalitetnije plaže na Jadranu odlikuju crnogorsko primorje. Ukupna dužina plaža je oko 52 km. Osnovna privredna grana ove oblasti je pre svega turizam, a zatim i pomorska privreda.

Veći gradovi primorske regije su :

Herceg Novi, Tivat, Kotor, Budva, Bar, Ulcinj.

Kraški predeo

Regija srednje Crne Gore je najjužniji deo kraške oblasti, a nalazi se između Trebešnjice, Crnogorskog primorja, Skadarskog jezera i planina Golije, Vojnika, Lukavice i Maganika. Prelaz između primorskih i kraških predela čine dve najpoznatije crnogorske ravnice, Zetska i Bjelopavlićka. Ova regija predstavlja industrijsku zonu Crne Gore.

Veći gradovi središnje regije Crne Gore :

Podgorica, Cetinje, Danilovgrad, Nikšić

Planinska regija

Planinsko - dolinska regija zahvata severni, severnoistočni i centralni deo Crne Gore. Na ovom prostoru Dinarske planine dostižu najvišu visinu koje su ispresecane mrežom rečnih dolina.
Pored veoma povoljnih uslova za razvoj planinskog i atraktivnog turizma u ovoj regiji se nalaze i razna privredna i poljoprivredna bogatstva..

Veći gradovi planinsko-dolinske regije Crne Gore :

Žabljak, Berane, Rožaje, Pljevlja, Bijelo Polje, Plav, Kolašin, Mojkovac

Turisti imaju mogućnost da se kupaju na jezerima ili u moru, da splavare na reci ili da skijaju na planini-sve u jednom danu. Za samo sat vremena vožnje preći ćete iz mediteranske zone sa 2,700 sati sunca godišnje u planinsku zonu do skijaških terena. Egzotično drveće raste nedaleko od Alpskih biljaka. Jadranska obala dugačka 300 kilometara je dragulj crnogorske krune prirodnih lepota. Plaže su peskovite, šljunkovite i kamenite. Po nekoliko kilometara ili samo nekoliko metara duge. Daleko od naseljenih mesta ili tačno ispred vašeg hotela. Neke gledaju na otvoreno more, neke su zaklonjene. Neke poseduju sve pogodnosti za komforan boravak turista, druge su divlje, izolovane i dostupne samo čamcem.

Prepoznajući značaj svog prirodnog blaga Crnogorski parlament je proglasio Crnu Goru za ekološku državu 1998. Tako je država postala zaštitnik nedirnute prirode. Na UNCED konferenciji (Brazil 1992) Crna Gora je proglašena za prvu ekološku državu na svetu. Zaštićeni prirodni i kulturni resursi pokrivaju 10% teritorije. Četiri nacionalna parka, zaštićeni šumski ekosistemi, autentični prirodni kompleksi, nezagađena voda, čist vazduh, preko 50 zaštićenih biljaka i 320 životinjskih vrsta čine dobru osnovu za budući razvoj turizma. Blizu četvrtine Evropske flore moze se naći na ovoj teritoriji. Crna Gora je takođe zemlja prirodnih retkosti. U Crnoj Gori se nalaze jedna od dve džungle u Evropi, najjužniji zaliv glečerskog porekla na svetu, najdublji i najduži rečni kanjon na svetu posle Kolorada,najduža reka ponornica, najveće jezero na Balkanu i najčistija reka u Evropi. Nacionalni park Durmitor i Kotor se nalaze na UNESCO-voj listi svetske kulturne i prirodne baštine.