Ulcinj

Ulcinj

| | | | |

Ulcinj

Ulcinj se pored mora prostire u obliku napetog luka. On je zapravo ostatak nekadašnjeg Kolhidijuma, ili Olcinijuma.Vecć na prvi pogled otkriva svoju dugu i dramatičnu prošlost od tri milenijuma i jedan je od najstarijih gradova uz Jadran. Danas su tu mnogi tragovi prekrasnih građevina podizanih u kamenu. Tek poneki dobro očuvan ornament podseca na raskošno doba gotike i renesanse. Ipak, neke su građevine opstale, poput Balšića-kule, ili renesansne crkve-džamije u kojoj je smešten gradski muzej. I danas je dominantan orijentalni stil. U ovu rizinicu kulture ulazi se na dve kapije, jednu s mora, drugu s kopna.

Skoro unedogled, pružaju se 12 km duga Velika plaža s peskom sitnim poput brašna.

Velika plaža predstavlja prirodni fenomen lepote i bogatstva. Udaljena je 5 km od Ulcinja, duga oko 13 km, široka prosečno oko 60 m, pa je meštani nazivaju i „Ulcinjskom Kopakabanom“. Proteže se od rta Đerana do Ade Bojane. Prekrivena je najfinijim sitnim peskom (zrnca prečnika 0,1 - 5 mm) a procenjuje se da može da primi oko 150000 kupača.

Kvaltet peska je takav da mu se pripisuje lekovito svojstvo - bogat je mineralima, preporučuje se obolelima od reumatizma i drugih bolesti. Za Veliku plažu je karakterističan veoma dug plitki pojas morske vode. Ispod rta Đerana, na samom početku Velike plaže, nalazi se marina "Porto Milena", duboko uvučena u kopno, gde je izgrađeno bezbroj drvenih kolibica na vodi za lovljenje ribe (na tradicionalan način), koje su mestani nazvali "kalimera".

Nedaleko od reke Bojane radoznalost turista podstiče i Šasko jezero, bogato ribom, kao i ostaci drevnog grada Svača. To je najatraktivniji i najveći "mrtvi grad" na Jadranu, tvrde upućeni. Ako ulcinjski pesak previše prži utocište treba pronaći u šarolikom naselju sojenica na obalama Bojane.

Mnogi Adu Bojanu smatraju prirodnim rezervatom tipa nacionalnog parka. To je rečno ostrvo, nalazi se na samom kraju Velike plaže, na mestu gde se reka Bojana odvaja od nje. Ostrvo je veštački stvoreno. Posle jednog velikog nevremena, sredinom XIX veka, tu se nasukao brod "Merito". Na tom mestu su postojala i dva mala ostrva. Godinama se oko trupa potonulog broda i ova dva ostrva skupljao rečni nanos od koga je najpre nastao sprud, a zatim i ostrvo.

Izronjavanjem na površinu vode, ostrvo je reku podelilo na dva kraka. Trouglastog je oblika, dve strane zapljuskuje reka Bojana, a treću Jadransko more, prema kom je okrenuta peščana plaža dugačka 2880 m, koja može da primi oko 13000 kupača. Desni rukavac reke Bojane deli ostrvo od Velike plaže. Plaža i morsko dno su prekriveni sitnim peskom. Na samoj plaži poređani su suncobrani ispleteni od trske i pruća. Ada je najlepša u suton - kad pri zalasku sunca nastaje neverovatna igra boja koja more, pesak i nebo stapa u jedinstvenu sliku. Pravi je raj za windsurf, jedrenje, skijanje na vodi, jahanje na plaži, za robinzone i zaljubljene... Omiljena je destinacija nemačkih naturista.

Obale koje zapljuskuje Bojana su poznate po drvenim kućicama, sa kojih meštani na tradicionalan i specifičan način love ribu koju odmah možete da probate u ribljim restoranima, sagrađenim u takođe atraktivnom ambijentu. Ostrvo Ada Bojana krasi i suptropsko i mediteransko rastinje, a neke od biljnih i životinjskih vrsta su jedinstvene u Evropi. Upravo gusta i bujna vegetacija daje Adi čar Amazona i zajedno sa neobičnim životinjskim svetom pretvara je u poseban mikroekološki prostor.