Budvanska rivijera 

Ispod strmih vrhova Lovćena koji se uzdižu iz mora, pruža se Budvanska rivijera. Ukotvljeni na obali, u svoj svojoj primorskoj raskoši nižu se posle Budve, kraljice Mediterana, živopisni gradići: Sveti Stefan, Miločer i Petrovac. Harmonično uklopljeni u bujnu mediteransku vegetaciju i okupani obiljem sunca, četrdesetak naselja i zaseoka i dvadesetak plaža, daju svoj doprinos krajoliku. Gledajući obronke Lovćena, udišući miris šuma čempresa i uživajući u gracioznosti primorskih devojaka i najveći pesimisti moraju poverovati Dostojevskom da će lepota spasiti svet.

S mora odmah padaju u oči dve osobenosti ovog dela primorja: obala promenljivog pravca pružanja i brdsko - planinsko zaleđe. Kad se sa pučine priđe obali na nekoliko milja, primeti se dosta često smenjivanje visokih klifova koji se strmo izdižu iznad nivoa mora i niskih žalova pokrivenih peskom. Lepota stalnih promena reljefa i ukupnog pejsaža ovog  mediteranskog prostora, najbolje se vidi ako se krene pješice pored obale. More je delovalo selektivno: u mekom flisu stvaralo je ovalne zalive sa žalom, a u cvrstom krecnjaku potkapine i strme klifove. Tako je stvorilo 17 pretežno peskovitih plaža najviših kategorija.

Temperatura vazduha u ovom podneblju u januaru iznosi 7,7 a junu 24,1C. Po srednjoj godišnjoj temperaturi Budva je ispred Nice (Budva 15,8 a Nica 15,2 C). Kupališna sezona traje od maja do sredine oktobra.

Priroda se postarala za opstanak bilja. Većina biljaka ima kožasto i debelo lišće koje odoleva suncu. Pod uticajem dugotrajnog osunčavanja i zagrevanja vazduha, u biljkama se gomilaju razne smole i eterična ulja, cvetovi se raskošno razvijaju i otpuštaju jake mirise.

Park-šuma u Miločeru pokriva 18 ha i sastoji se od cveca i drveća egzotičnih vrsta: libanskog kedra, tropske mimoze, japanske mušmule, kaktusa, agava, pitospore...

Sveti Stefan

Kao nasukana kamena lađa, u središnjem delu Budvanske rivijere "usidrio" se Sveti Stefan. Nekadašnje ribarsko seoce, koje se u spisima prvi put pominje 1442, od 1960. je svetski poznat grad-hotel sa konfornim vilama i apartmanima. Prema jednom predanju, Paštrovići su naseobinu sagradili blagom otetim od Turaka u 15.veku. Stolećima kasnije, Sveti Stefan bio je i sedište Paštrovića, a gde je zasedao i odluke donosio i njihov sud zvani bankada. Ova tradicija održala se do danas.

Baveći se uglavnom ribarstvom i maslinarstvom, nekadašnji žitelji ovog ostrvceta, terani tegobnim životom i oskudicama, napuštali su ga i u potragu za boljim životom kretali put Carigrada, a kasnije Amerike i daleke Australije. Kraj druog svetskog rata ostvrce je dočekalo gotovo pusto. Zahavljujući ideji istaknutih crnogorskih slikara, poput Lubarde i Milunovića, grad-hotel svoje prve goste primio je pre četrdeset godina. Ubrzo dobija i titulu jednog od najekskluzivnijih letovališta na svetu. Državnici,visoki političari, inudstrijalci, filmske zvezde, vrhunski sportisti, uglavnom su njegova klijentela. Naročito u prestižnoj i vec legendarnoj vili "118", gde dnevni najam doseže i 1.500 dolara.

"...Kao da sam se vratila u grad iz najlepše bajke mog djetinjstva", kazala je za jedne posete Svetom Stefanu italijanska filmska diva Sofija Loren.